Grigorij Jefimovič Raspućin (1869–1916), ruski mistik. Posle godina hodočašća i verskih traganja, dospeo je u Sankt Peterburg. Poverenje carske porodice zadobio je zbog njihovog uverenja da svojim prisustvom i molitvama pomaže careviću Alekseju, obolelom od hemofilije. Iako nikada nije postao monah ni sveštenik, niti je zauzimao zvaničnu crkvenu ili državnu funkciju, postao je jedna od najpoznatijih i najomraženijih ličnosti u tadašnjoj Rusiji.
Raspućinova navodna razuzdanost, veze sa ženama i raskorak između njegovog javnog nastupa i privatnog ponašanja izazivali su brojne afere.
U knjigama Život iskusnog hodočasnika (1907) i Moje misli i razmišljanja (1915) ostavio je neobičan spoj hodočasničkih zapisa, verskih pouka i odbrane vlastitog lika od optužbi koje su ga pratile.
Ubijen je u decembru 1916.
Mit o Raspućinu je presudno doprineo diskreditovanju Romanova i učinio ga trajnim simbolom raspada carske Rusije.
