Džejms Džojs, jedan od najznačajnijih pisaca svih vremena, rođen je u blizini Dablina 1882. godine. Strogo rimokatoličko obrazovanje i uticaj majke promenili su mu život. Prvobitno je umalo postao sveštenik, da bi docnije bio veliki neprijatelj tadašnjeg društvenog poretka i religije.
Iz Irske je sa Norom Barnakl pobegao na evropski kontinent. Sa manjim prekidima, par je u Trstu proveo više od jedne decenije, koja je predstavljala najplodniji deo Džojsove književne karijere. Kasnije je živeo u Parizu i Cirihu, gde je i preminuo 1941.
Njegova dela – prevashodno knjiga priča Dablinci i romani Portret umetnika u mladosti, Uliks i Fineganovo bdenje – iako su u prvom trenutku bila odbačena i prokažena, vremenom su postala osnov savremene literature i ostavila nemerljiv trag na brojne generacije pisaca. Danas se posmatraju kao jedan od vrhunaca književnosti svih vremena. Džojs je veliku pažnju privlačio i svojim krajnje nekonvencionalnim životom, o kojem je najveći trag ostavio u svojim pismima.
